Brainspotting

Skoro sam pročitao knjigu koja me je oduševila. Zove se Paradoks izbora od Barija Švarca.

Nekako se poklopilo da sam imao ista razmišljanja još pre nego što sam je pročitao pa mi se veoma svidelo da sam bio u mnogome u pravu ali sam saznao i mnogo, mnogo više.

Priča ide tako što je pisac knjige otišao posle duže vremena u radnju da kupi farmerke. Klasične najobičnije farmerke. Kada je došao u radnju susreo se sa nemogućim. Prodavačica ga je pitala: „Hoćete svetliji ili tamniji teksas, hoćete deblji ili tanji, hoćete uže ili šire, hoćete sa elastinom ili bez, hoćete... Čovek je jednostavno odustao jer više nije bio siguran šta hoće. Hteo je samo obične klasične farmerke.

Ja se sećam kada sam bio klinac kako me mama pošalje po jogurt mleko i hleb. I ja odem i kupim jogurt, mleko i hleb! Znate, tada je bila jedna vrsta jogurta (Tetrapak onako kao piramida – vidi sliku). Bilo je jedno mleko ni ne znam koliko je masti imalo (al je bilo baš dobro). I jedna vrsta hleba.

Danas ako pošalješ klinca da ti to isto kupi biće zbunjen kada dođe i vidi 15 vrsta jogurta.
A kamo li ako odete u supermarket i hoćete da kupite recimo Kornfleks kojih ima ih 50 vrsta. Da ne kažem da ako hoćete da kupite auto imate izbor između 200 različitih...

Tako Bari Švarc kaže: Kada ljudi nemaju izbor, život je skoro nepodnošljiv. Kako se broj raspoloživih mogućnosti povećava kao što je to slučaj u našoj potrošačkoj kulturi, autonomija, kontrola i oslobađanje koje raznolikost nosi sa sobom moćni su i pozitivni. Ali, kako broj opcija nastavlja da raste, negativni aspekti se množe dok ne dođe do prezasićenja. U tom trenutku, izbor više ne oslobađa, već onesposobljava. Čak se može reći i da tiraniše.

Nabrojaću neke bitne stavke iz knjige:

Sećanja iz prošlosti i oćekivanja za budućnost su ta koja vladaju našim izborima.

Gubici bole više nego što dobici zadovoljavaju.

Deo negativne strane izbora u izobilju jeste da svaka nova opcija proširuje listu kompromisa, a kompromis ima psihološke posledice. Neophodnost pravljenja kompromisa menja način na koji doživljavamo odluke s kojima se suočavamo, a što je još važnije, ona utiče na nivo zadovoljstva odlukama koje na kraju donesemo.

Jedan od “troškova” bilo koje opcije, uključuje i propuštanje mogućnosti koje bi omogućile druge opcije koje nismo odabrali. Ovo nazivamo “oportunentnim troškovima”.

Stoga su istraživači zaključili da primoranost da se suoče sa kopromisom u donošenju odluka čini ljude nesrećnim i neodlučnim. Šta onda ljudi rade ako sve odluke podrazumevaju kompromis, a ljudi oklevaju da ih naprave? Jedna opcija jeste odložiti ili izbeći odluku. Konfikt navodi ljude da izbegavaju odluke čak i kada je ulog trivijalan.

Tokom najvećeg dela ljudske istorije, ljudi nisu bili Zaista suočeni sa mnoštvom izbora i oportunitetnim troškovima. Umesto pitanja “Da li treba da izaberem A, B, C. . .”, ljudi su postavljali pitanje “Da li da uzmem ili da ne uzmem?”

Gorak ukus kajanja odvlači nas od zadovoljstva, bez obzira na to da li je to kajanje opravdano ili ne.

Hedonistička adaptacija na zadovoljstvo - Doživljaj koji prvi put pojačava našu “hedonističku” temperaturu ili “temperaturu” za dovoljstva za recimo 20 stepeni, može je sledeći put pojačati za samo 15 stepeni, posle toga za 10, i na kraju je ne mora uopšte pojačati.

Ljudska bića, rekao je Scitovsky, žele da dožive zadovoljstvo. A kada konzumiraju oni doživljavaju zadovoljstvo sve dok su stvari koje konzumiraju nove. Ali kako se ljudi adaptiraju i kako novo više nije novo udobnost počinje da menja zadovoljstvo.

Što više napora uložimo u odluku, to više stvari očekujemo od ulaganja. Adaptacija predstavlja mučenje ako se odluka pokaže lošom investicijom.

Kada donosimo odluke, treba da razmišljamo o svakoj od opcija, i o tome šta će sa njima biti ne samo sutra već mesecima ili čak godinama kasnije. Uračunavanje adaptacije u proces donošenja odluka može učiniti razlike koje izgledaju velike mnogo manjima u trenutku izbora.

Pitanje “Da li je bilo dobro ili loše?” manje je važno od “Koliko je bilo dobro ili loše?”

Ljudi uspostavljaju standarde zadovoljstva na osnovu procene četri praznine:

1.       praznine između onoga što neko ima i želi

2.       praznine između onoga što neko ima i misli da imaju i drugi

3.       praznine između onoga što neko ima i onog što je imao u prošosti

4.       praznina između onoga sto neko ima i onoga što očekuje.

Prevelika količina izbora će vas gurnuti u posmatranje onoga što drugi rade. Ali, što se više bavite poređenjem, to je verovatnije da će ono uticati na vas, a smer takvih uticaja obično je negativan.

 

Dobijamo ono što kažemo da želimo, a onda uviđamo da nas ono što želimo ne zadovoljava u meri u kojoj to očekujemo. Okruženi smo modernim uređajima koji nam štede vreme, a čini nam se da nikad nemamo dovoljno vremena. Slobodni smo da samostalno osmišljavamo svoj život, ali ne znamo tačno kakav to život želimo.

Saveti:

-          Držite se onoga što uvek kupujete ukoliko niste potpuno nezadovoljni time.

-          Izazov je da zapamtimo da nov muzički uređaj, luksuzan auto i kuća na tri sprata ne mogu stalno pružati isto za dovoljstvo kao kada ih prvi put doživimo.

-          Ne obracaćajte toliko pažnju na to kako ide drugima. Fokusirajte se na ono što vas čini srećnim i što daje značaj vašem životu.

-          Izbor unutar ograničenja, sloboda unutar granica, je ono što nam pruža mnoštvo divnih mogućnosti.

Ovde su samo nabacane neke zanimljive ideje i istraživanja iz knjige. Ali najbolje je da pročitate knjigu jer je sve detaljnije opisano čak sa puno praktičnih primera (kako biramo) koji nam se dešavaju svaki dan u običnom životu (kao što je izbor restorana, izbor filma, izbor automobila…). E da, ima i puno stvari gde možete da vidite kako nam nameću šta da izaberemo (marketing).

Tasa